Планинарско-смучарско друштво „Стражилово“ из Сремских Карловаца је основано давне 1924. године, као подружница ПД "Фрушка гора", првог планинарског друштва у Војводини и непун век постојања је развијала свест својих суграђана о значају боравка у природи, активном животу и разумевању природног окружења. Небројене су планинарске акције по земљи и региону, преко Алпа и Килиманџара па све до Химелаја. Фрушка гора је наше двориште у које радо позивамо све драге нам госте. Саградили смо и недавно реновирали најмодернији планинарски дом у Војводини. Организујемо бројне видове активности у природи (пешаћења, планинарења, високогорство, алпинизам, скијање, рафтинг, оријентиринг, вештачку стену, планински бициклизам и још много тога) и намеравамо да то поделимо са нашим суграђанима. На планинарском дому на Стражилово се бавимо едукацијама, семинарима, мотивационим и тим-билдинг викендима, спортским, рекреативним и уметничким догађајима.
Током своје дуге историје, карловачки планинари су пењали многе планине у држави и региону али и Алпе, Кавказ, Килиманџаро, Химелаје...
За првог председника је избран професор карловачке гимназије Панајот Миодраговић. У почетку је рад друштва био заснован на излетима у околину до Вилине водице, Гргетега, Вучјег дола и Иришког Венца са упознавањем флоре и морфолошке грађе источних делова Фрушке горе. Убрзо су се карловчани отиснули до Јулијских алпа, Триглава и Швајцарских глечера. Са излетима, високогорским успонима необично је било популарно и скијашко трчање и спуст где су чланови ПСД „Стражилово“ постизали врхунске резулатате.
По завршетку Другог светског рата, 1949. године се оснива иницијативни одбор за обнову рада друштва са инг. Лазаром Маширевићем, проф. Димитријем Јанковићем, проф. Иваном Мутибарићем, Пајом Хорватом и другима. Тек по одобрењу надлежних покрајинских органа, друштво званично започиње са радом 1951. године. Првих година послератног развоја друштво је усмерило свој рад на обнову планинарских домова на Стражилову (Чардак, Хотел) са ретким излетима у ближу околину.
Средином шездесетих друштво броји скоро 500 чланова, првенствено карловачке омладине, која је у секцијама за оријентацију, алпинизам и скијање постиже значајне резулатате у АП Војводини и Југославији.
1962. године започиње изградња новог планинарског дома који је ангажавао све друштвене капацитете, улагајући огроман труд, друштво полако себе исрцпљује и крајем шездесетих скоро престаје са радом.
1973. године на иницијативу Радивоја Ковачевића и Ђорђа Вуковића, друштво обнавља рад и превасходне акције су му на пољу оријентације али се настављају и занимљиве планинарске активности од успона на Триглав и Олимп до одласка на Високи Атлас и Хималаје.
1985. године се издвајају оријентирци па је даља активност усмерена на бројне излете у околину са карловачким основцима, учествовање на високогорским турама, планинарским маратонима и планинарским слетовима. Обнавља се рад планинарског дома који је прераста у најзначајнији планинарски објекат на Фрушкој гори.
Током несрећних 90тих година прошлог века, планинарство се своди на неколицину појединаца, док се рад Планинарског дома Стражилово готово гаси. Баш о концу 20. века, појављује се нова генерација заљубљеника у природу, а будућих планинара, који ће отворити ново поглавље у историји карловачког планинарства. Нова енергија уз подршку неколико старијих и искуснијих планинара је почела да даје резултате. Обновљен је рад планинарског дома, почело је редовније да се шета Фрушком гором и поново смо почели да организујемо високогорске акције.
Обновљени планинарски дом је 2011. године потпуно изгорео. Ни тада се нисмо предали, засукали смо рукаве и направили највећи и најмодернији планинарски дом у Војводини. За све те године маркирали смо небројене стазе по источној Фушкој гори, све оне дрвене црвене таблице, преко 500 њих, су направњене и поставњене од стране наших чланова; радили на организацији две покрајнске акције годишње (UltraFresh и Меморијал Радивоја Ковачевића); од срца подржавали Фрушкогорски и Буковачки маратон, Ноћни марш и још много тога; радили са децом, штитили животну средину, уградили први пречистач отпадних вода у Националном парку. А изнад свега планинарили, одрадили десетине високогорских тура по ширем подручју Балкана, завршавали алпинистичке течаје, организовали такмичења у оријентирингу и планинаском бициклизму. И поред свега тога, наш највећи понос су људи. Данас нас има 53 активних чланова, најмлађи има 2 године, а најстарији има 71 годину, а просечна старост је 35 година. Троје су доктори наука, двоје магистри, дипломирани правници, биолози, хемичари, инжењери, економисти, пензионери, трговци, академски сликари, механичари, домаћице, професори, лекари, студенти, ђаци, књижевници, предузетници. То смо ми!
