Dejan Ćosić-trener

Trofej osvojen sa igračima iz drugih škola fudbala ne znači ništa

Na žalost ovo je postala učestala praksa u Srbiji da vlasnici, direktori, treneri... komadom beskorisnog metala nahrane svoj ego i tako prikriju nerad u sopstvenim redovima

Konkurencija nije loša; naprotiv, veoma je dobra. Međutim, ono što *jeste* loše jeste takmičenje protiv timova sastavljenih od igrača iz drugih škola fudbala koji se okupljaju samo da bi igrali u kupu ili turniru sa jedinim ciljem pobede. Konkurencija je uvek pozitivna kada se držite svog procesa i igrate sa svojim igračima - bez spoljnih pojačanja - što znači da 80% ili 90% tima zapravo pripada vašoj školi fudbala. Ono što nikada nije ispravno jeste stavljanje sopstvenih igrača na klupu samo da biste doveli pojačanja i osvojili trofej. Na kraju krajeva, razvoj dece mora doći pre bilo kog kupa. Javite mi šta mislite u komentarima.

Deca se nisu promenila, roditelji jesu

Zamislite dete koje ima problem u školi, a roditelji mu kažu da problem nije u njemu – već u nastavnicima. Kako ono tumači takvu povratnu informaciju? Ono je uvek u pravu! A šta će se desiti kada odraste i napusti dom? Suočiće se sa novim svetom – mestom punim bezbrojnih poteškoća i zamki iz kojih neće moći da pobegne. Setiće se roditelja koji su uvek bili u pravu – roditelja koji su lagali; lagali su iz ljubavi, ali su ipak lagali

Tokom stručnog sastanka trenera mlađih kategorija na seminaru u Španiji jedan od kolega se požalio kolegi na poteškoće u radu sa današnjim mladima u poređenju sa onima iz prošlosti.
- Mladi ljudi danas se ne razlikuju od onih iz prošlosti, ali su roditelji drugačiji od prethodnih generacija. Mnogi od njih svojoj deci usađuju pogrešne ideje. Zamislite dete koje ima problem u školi, a roditelji mu kažu da problem nije u njemu – već u nastavnicima. Kako ono tumači takvu povratnu informaciju? Ono je uvek u pravu! A šta će se desiti kada odraste i napusti dom? Suočiće se sa novim svetom – mestom punim bezbrojnih poteškoća i zamki iz kojih neće moći da pobegne. Setiće se roditelja koji su uvek bili u pravu – roditelja koji su lagali; lagali su iz ljubavi, ali su ipak lagali. Često se susrećemo sa ovim problemom kod mnogih mališana u sportskim ekipama. Najrasprostranjeniji problem danas je nedostatak samopouzdanja koji proizilazi iz ovakvog stava roditelja. Nedostaje im otpornost da se nose sa frustracijom – jer nikada nisu „pogrešili” i nikada nisu pravili greške – a prebacivanje krivice na druge postalo je ustaljeni obrazac ponašanja. Sve to kod mladih ljudi stvara nesigurnost i strah od pravljenja grešaka. Kakve će ličnosti oni postati u budućnosti?

https://www.instagram.com/p/Db5-Qj-DOV2/?img_index=8&igsh=MTdkbjZoeDA2b2p1Zw==

Razvoj mladog fudbalera nije samo posao trenera ❤️ Roditelji imaju ogromnu ulogu u tome kako dete doživljava fudbal, greške, pritisak i napredak. Škole fudbala, sačuvajte i podelite sa svojim roditeljima.

Poraz je deo učenja, ali upiranje prstom u saigrača – nije. 🚫☝️

Da li je pravedno smatrati samo jedno dete odgovornim za poraz? 🤔 Ili zaboravljamo da je fudbal timski sport? 👥⚽ Primljeni gol može biti poslednja greška u akciji, ali odgovornost za utakmicu nikada ne bi smela da padne na pleća samo jednog deteta

🧤⚽ Ovo razmišljanje je podstaknuto predlogom jednog našeg pratioca, koji je želeo da govorim o nečemu što se prečesto dešava u omladinskom fudbalu: kada ekipa izgubi, svi upiru pogled u golmana. 😔 Da li je pravedno smatrati samo jedno dete odgovornim za poraz? 🤔 Ili zaboravljamo da je fudbal timski sport? 👥⚽ Primljeni gol može biti poslednja greška u akciji, ali odgovornost za utakmicu nikada ne bi smela da padne na pleća samo jednog deteta. 🧤❤️ U omladinskom fudbalu, hajde da učimo decu da podržavaju jedni druge, da se podignu nakon pada i da zajedno uče. 🙌💙 Jer poraz je deo učenja, ali upiranje prstom u saigrača – nije. 🚫☝️

Jedina prava obaveza deteta je škola, a ne fudbal

Očevi, dozvolite mi da vam damo jedan savet. Između četvrte i jedanaeste godine, deca samo žele da se igraju i zabavljaju. Nemojte dovoditi mališane do zasićenja; nemojte vršiti pritisak na njih, postavljati prevelike zahteve niti ih preopterećivati

Tata, gde me vodiš? To je ono doba godine kada očevi...Prete da će prebaciti dete u drugi klub iz tri razloga: 😅 Traže timove koji n**e stipendije kako ne bi morali da plaćaju mesečnu članarinu. 😅 Žele da njihovo dete bude sledeći Kristijano Ronaldo i glavna zvezda tima. 😅 Žele da prebace dete u tim koji se bori za titulu. Očevi, dozvolite mi da vam damo jedan savet. Između četvrte i jedanaeste godine, deca samo žele da se igraju i zabavljaju. Nemojte dovoditi decu do zasićenja; nemojte vršiti pritisak na njih, postavljati prevelike zahteve niti ih preopterećivati. Jedina prava obaveza deteta je škola, a ne fudbal. Timovi koji biraju samo najbolje igrače i n**e stipendije retko pružaju optimalne uslove za razvoj; 99% takvih klubova nema pojma šta je zapravo potrebno za razvoj fudbalera. Vaše dete neće biti sledeći CR7. Prestanite da vršite pritisak na njega. Pustite ga da bude srećno. Razvoj igrača i takmičenje idu ruku pod ruku – sve je stvar ravnoteže. Pustite trenere da strpljivo rade svoj posao. Budite od pomoći. Nemojte ometati proces razvoja dece.

Ako nisi rođen početkom godine, treneri te neprimećuju

Uzmite u obzir da sam ja rođen u novembru, a igrao sam sa dečacima rođenim u januaru – bili su gotovo godinu dana stariji od mene. A sa trinaest ili četrnaest godina, ta razlika u uzrastu je značajna, pre svega kada je reč o fizičkim predispozicijama - rekao je bivši as Juventusa Alesandro Del Pjero

Bivši as Juventusa i Italijanske reprezentacije, Alesandro del Pjero izneo je svoj stav o radu mlađih kategorija na "čizmi"
- Nisam previše upućen u rad omladinskih škola, ali prepoznajem filozofiju mnogih trenera – njihov pristup igri. Danas se prvenstveno zahteva fizička snaga. Postoje omladinske škole u ​​kojima dečaka koji nije rođen pre marta neće ni uzeti u obzir. Uzmite u obzir da sam ja rođen u novembru, a igrao sam sa dečacima rođenim u januaru – bili su gotovo godinu dana stariji od mene. A sa trinaest ili četrnaest godina, ta razlika u uzrastu je značajna, pre svega kada je reč o fizičkim predispozicijama.
Dobar trener mlađih kategorija nije onaj koji osvaja titulu u ligi svog uzrasta, već onaj koji najveći broj igrača dovede do sledećeg nivoa. Svako ko obavlja tu ulogu mora sebe da vidi kao nekoga ko razvija talente – kao učitelja igre – a ipak je fokus često isključivo na pobedi, uz pretpostavku da osvajanje prvog mesta u ligi otvara put ka profesionalnoj karijeri. Taj kriterijum je pogrešan. Ono što je zaista važno jeste koliko su igrači napredovali, a ne koliko ste bodova osvojili tokom sezone - naglasio je Alesandro del Pjero.

Nije svaki savet prijatan, ali mnogi od njih na kraju oblikuju vašu karijeru

Trener koji odvaja vreme da vas ispravi, podstakne i pomogne vam da napredujete, zapravo ulaže u vaš razvoj. Visoki standardi proizilaze iz posvećenosti, a ne iz ega, jedan su od najvećih znakova poverenja koji trener može da ukaže igraču

Nije svaki savet prijatan u trenutku kada ga dobijete, ali mnogi od njih na kraju oblikuju vašu karijeru. Kao igrači, imaćete dane kada nećete razumeti neku sugestiju ili ćete čak smatrati da je trener previše zahtevan. To je sasvim normalno. Ne ostvarujemo uvek isti odnos sa svakim. Ipak, postoji nešto što nikada ne smete da smetnete s uma: namera. Trener koji odvaja vreme da vas ispravi, podstakne i pomogne vam da napredujete, zapravo ulaže u vaš razvoj. Visoki standardi proizilaze iz posvećenosti, a ne iz ega, jedan su od najvećih znakova poverenja koji trener može da ukaže igraču. Pre nego što donesete sud o nekoj sugestiji, zapitajte se: da li to rade da bi me obeshrabrili ili da bi mi pomogli da postanem bolji? Često taj odgovor potpuno menja vašu perspektivu. Koja vam je trenerska sugestija najviše pomogla da napredujete, čak i ako u tom trenutku niste želeli da je čujete? Pišite mi u komentarima. 👇

Klubovi moraju ulagati u kvalitetne trenerske timove –obezbeđujući da profesionalci budu spremni da „ulože svoje vreme” u razvoj igrača, umesto da na to gledaju samo kao na prečicu do prvog tima

Treninzi treba da budu dinamični i zabavni, uz podsticanje aktivnog učešća igrača; sama deca treba da budu u prvom planu, birajući i sprovodeći rešenja za koja smatraju da su najbolja, dok istovremeno uče iz sopstvenih grešaka i iskustava

Često govorimo o unapređenju omladinskog fudbala, ali da bismo postigli taj cilj, klubovi moraju ulagati u kvalitetne trenerske timove –obezbeđujući da profesionalci budu spremni da „ulože svoje vreme” u razvoj igrača, umesto da na to gledaju samo kao na prečicu do prvog tima. „Trener posvećen razvoju” treba da podstakne radoznalost kod dece, negujući entuzijazam i interesovanje zbog kojih se ona iz dana u dan vraćaju na treninge. Treninzi treba da budu dinamični i zabavni, uz podsticanje aktivnog učešća igrača; sama deca treba da budu u prvom planu, birajući i sprovodeći rešenja za koja smatraju da su najbolja, dok istovremeno uče iz sopstvenih grešaka i iskustava.
Mi, kao treneri, moramo ih voditi kroz proces postepenog razvoja, uvodeći nove izazove koji ih motivišu. Omogućavajući im da uče iz svojih grešaka, oni će vremenom postati sposobni da se efikasno nose sa situacijama tokom utakmice.
Iznad svega, moramo im dozvoliti da napreduju i uživaju u igri; tako osiguravamo budući uspeh.