30/08/2026
Svemogući Bog kaže:„Iskvarenog čoveka Bog može da spase od uticaja Sotone, ali ovo delo Duh Božji nije u stanju neposredno da izvrši; naprotiv, to može da obavi samo telo u koje je Božji Duh zaodenut, samo telo ovaploćenog Boga. To je telo ujedno i čovek i Bog, ono je čovek koji poseduje normalnu ljudskost, a takođe i Bog koji poseduje potpuno božanstvo. Prema tome, mada to telo nije Duh Božji i mada se ono veoma razlikuje od Duha, ipak je to Sâm ovaploćeni Bog koji čoveka spasava, koji je Duh, ali ujedno i telo. Bez obzira na to kojim se imenom On zove, na kraju je ipak Sâm Bog taj koji spasava ljudski rod. Jer Duh je Božji neodvojiv od tela, a delo tela je ujedno i delo Duha Božjeg; razlika je samo u tome što se ovo delo ne obavlja koristeći identitet Duha, već koristeći identitet tela. Delo koje Duh treba neposredno da obavi ne zahteva ovaploćenje, a delo za čije je izvršenje neophodno telo ne može se obaviti neposredno od strane Duha, već ga može obaviti samo ovaploćeni Bog. To je ono što je neophodno za izvršenje ovog dela, i to je ono što je iskvarenom ljudskom rodu potrebno. Od tri etape Božjeg dela, samo je jednu etapu neposredno obavio Duh, dok preostale dve etape izvršava ovaploćeni Bog, a ne obavlja ih neposredno Duh. Delo iz Doba zakona, koje je obavio Duh, nije obuhvatalo promenu iskvarene naravi ljudske, niti je imalo ikakve veze sa čovekovim znanjem o Bogu. Međutim, delom tela Božjeg u Dobu blagodati i u Dobu carstva obuhvaćena je iskvarena narav čovekova i njegovo znanje o Bogu, i delo tela Božjeg čini presudno važan deo dela spasenja. Stoga je iskvarenom ljudskom rodu potrebnije spasenje od strane ovaploćenog Boga i potrebnije mu je neposredno delovanje ovaploćenog Boga. Ljudskom rodu je ovaploćeni Bog potreban da ga pastirski vodi, da ga podržava, da ga zaliva i hrani, da mu sudi i da ga grdi, a treba mu i još blagodati i veće iskupljenje od strane ovaploćenog Boga. Samo Bog u telu može biti čovekov poverenik, pastir čovekov, vrlo prisutan pomagač čovekov; u svemu tome se ogleda nužnost ovaploćenja, kako danas, tako i u prošlim vremenima.” (Izvod iz „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, Iskvarenom ljudskom rodu potrebnije je spasenje od strane ovaploćenog Boga)