Zlatibor moje pesme

LETNJE VEČE
Evo, još jedno letnje veče među nama, da razgali bol i tugu, akosi sam ili sama.
Pokisli dan, ostavi tragove svoje,
Miris zelenila, i rascvetale ruže moje.

Tiho polako, mrak silazi sada,
Za usamljene duše, budi se nada, da šetnjom stazama mokrim od kiše, uzdahnu duboko i mnogo lepše diše.

Šetnja u nadi, za mir i ljubav svoju, srećni trenuci sada su svi na broju, još malo, nedostaje sreće, i emocija letnje noći, sama se pokreće.

Pogledom pratim šetače, i usamljene dame, a rečima se pitam, nije vreme da se sam skitam. Pokloniću i ja srce svoje, neka od večeras kucaju zajedo za dvoje....

NOVI SNOVI
Prolaze noći, prolaze dani, vrlo često u starosti ostajemo sami.
Sami od ljubavi i prošlih vremena,
sada su ostala samo prošla uspomena...

Noću, kad se budim, shvatim da nemam više šta da igubim,
Zdravlje, ljubav i sreća su sada samo uspomena, na prošla mlada srećna vremena.

I kad tamne noći, za svetle zvezde samo, budimo se iz sna i zapitamo se, dali još ima, šta možemo , za ljubav još da damo...

Iskrene ljubavi, sve manje se sreću, ja verujem u ljubav i zbog nje umreću.
Živimo danas do sutra, od noći do jutra, u nadi da se sreća rodi dok se živi u miru, ljubavi i slobodi....